Ушбу мақолада тўлов балансининг иқтисодий моҳияти ва уни тузишнинг зарурияти ёритилган. Тўлов балансига нисбатан назарий қарашларнинг эволюцияси ва уларнинг асосий қоидалари таҳлил қилинган.
Маълумки мамлакатнинг ташқи иқтисодий айланмаси бутун мамлакат иқтисодиётининг энг асосий факторларидан бири бўлиб, бу мамлакатнинг халқаро майдондаги нуфузига бевосита таъсир ўтказади ва уни белгилаб беради. ақолада Ўзбекистоннинг экспорт – импорт салоҳияти, эришилаётган ютуқлар, мавжуд муаммо ва камчиликлар илмий асослаб берилган.
Ушбу тадқиқот ишида макроиқтисодий барқарорликни таъминлашда бюджет қоидаларининг ўзига ҳос ҳусусиятлари бўйича хорижий ва маҳаллий олимлар фикри ўрганилган бўлиб, бюджет қоидаларининг моҳияти, ўзига ҳос ҳусусиятлари ҳамда унинг макроиқтисодий шарт-шароитларга таъсири ёритиб берилган. Тадқиқот ишининг асосий мақсади макроиқтисодий барқарорликни таъминлашда бюджет қоидаларининг ўзига ҳос ҳусусиятларининг илмий асосларини ёритишдан иборат.
Sаnоаt hududlаrining jоylаshuv nuqtаi nаzаridаn suv hаvzаlаri vа shаhаrning tаriхiy hududlаri yаqinidа jоylаshgаnligini hisоbgа оlsаk, ulаrning hоlаti ulаrgа yaqin hududlаrgа sаlbiy tа’siri, shаhаr muhitining ekоlоgik vа shаhаrsоzlik hоlаtini yахshilаsh jаrаyоnlаrini bir oz murаkkаblаshtirаdi. Sanoat hududining yon atrofdagi qo’shni hududlarning muhitiga bо‘lgаn tа’siri, tаbiаt bilаn bo’lgan o’zaro bog’liqlik muvozanatini ishdan chiqaradi.
Оғиз бўшлиғи очиқ биологик тизим бўлиб, унда патоген омиллар, масалан, вируслар, бактериялар ва тананинг ҳимоя кучлари ўртасида доимий мувозанат мавжуд. Бироқ, микроорганизмлар ва вирусларнинг кўпайиши ва жадал ривожланиши, шунингдек, умумий ва айниқса маҳаллий иммунитет ҳимояси омилларининг заифлашиши туфайли бундаймуҳим мувозанат кўпинча ҳужумга учрайди.
Янги коронавирус инфекциясининг тарқалиши муносабати билан Covid-19 келтириб чиқарадиган оғиз бўшлиғи шиллиқ қавати касалликлари сони муттасил ортиб бормоқда. Тиш шифокори учун вазифа патологиянинг ривожланишига ва стоматологик касалликларнинг янада оғирроқ шаклларга айланишига йўл қўймаслик учун ўз вақтида ташхис қўйиш, патологияни аниқлаш ва оқилона фармакотерапияни бошлашдир.
Мақолада ички ишлар органлари иштирокидаги маҳсулот етказиб бериш шартномаларининг ўзига хос хусусиятлари атрофлича ёритилган. Хусусан, ички ишлар органларининг пудрат, ижара, олди-сотди, маҳсулот етказиб бериш ва бошқа фукаровий-хукукий шартномаларни тузиш оркали ифодаланадиган хужалик фаолияти хамда ушбу жараёнларда иштирок этувчи ИИВнинг юридик шахе хукукига эга булган тузилмалари фаолияти амалиётдаги мисоллар билан курсатиб берилган. Шунингдек, маколада мамлакатимиз ижтимоий хаётининг барча сохаларида жадал суръатларда амалга оширилаётган кенг куламли ислохотлар талаблари хамда ички ишлар органлари олдида турган устувор вазифалардан келиб чиккан холда, бир катор ташкилий-хукуций чора-тадбирларни амалга ошириш юзасидан амалий таклифлар билдирилган.
The law in general and intellectual property law in particular, endeavored to foster the innovations under the protection of author’s property rights. However, with every innovation which facilitated copying and sharing, the law has never given a full monopoly to the authors based on a social utility, which benefitted the users and the industry, evidenced in radio and cable television. Concerning the internet, while following the same approach in Google Books, the law, however, rejected Peer-to-Peer networks, although the distinguished models of conveying the content. Allegedly, the balance can also be stroked in there with the technology offering a solution to securing the interests of authors, by the model of the YouTube Content ID system.
Тадкиқот объектлари: болалар, оила ва мактабгача болалар муассасаларидаги овқат рационлари, биологик фаол овқат қўшимчалари, тажриба остидаги ҳайвонлар.
Ишнинг мақсади: Мактабгача болалар муассасаларида биологик фаол овқат қўшимчаларини қўллаш йўли билан болаларнинг овқат рационларини мутаносиблашнинг самарали услубларини ишлаб чиқиш.
Тадқиқот усуллари: гигиеник, токсикологик, биокимёвий, кимёвий ва статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: болалар кундалик овқат рационларининг озуқавий ва биологик қийматлари оиладаги овқатланиш ва мактабгача тарбия муассасаларидаги овқатланиш билан боғлиқлиги ва микронутриентларга бўлган эҳтиёжни озиқ-овқат маҳсулотларини истеъмол қилиш микдорини ошириш йўли билаи қондириб бўлмаслиги аниқланган.
Биологик фаол овқат кўшимчаларини гигиеник ва токсикологик тскшириш натижасида мактабгача болалар муассасаларидаги овқат рационларида танқис бўлган С, А, В6, В12 витаминлари, фолат кислотаси, кальций, магний, алмаштириб бўлмайдиган аминокислоталарга бой бўлган маҳаллий «Биовит» биологик фаол қўшимчаси танлаб олииди ва қўлланилди. Натижада, болалар овқатларининг биологик қиймати ошишига, азот баланси, оқсил сўрилиши, сийдикдаги азот моддалари, С витамини алмашинувининг биокимёвий кўрсаткичлари мсъёрий ҳолатга келишига эришилди.
Мактабгача тарбия муассасаларида биологик фаол овқат қўшимчаларини қўллашни гигиеник асослаш ва уларнинг самарадорлигини баҳолаш бўйича янги услубий ёндашув ишлаб чиқилди.
Амалий ахамияти: изланишлар натижасида соғликни саклаш амалиёти учун Ўзбскистон Рсспубликаси СанҚМ, 2 та услубий қўлланма, 1 та овқатланиш ҳолатини баҳолаш услуби ишлаб чиқилган ва тасдиқланган.
Тадбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: олинган натижалар Республика миқёсида тадбиқ этилган ва аҳоли саломатлигини сақлашда муҳим роль ўйнаб, халқ хўжалигида, умумпрофилактик, ижтимоий, экологик-гигисник ахамиятга эга.
Қўллаииш (фойдаланиш) соҳаси: профилактик тиббиётда ва гигиена амалиётида, ўқув жараёнида.
Мақолада аналитик таҳлил ва монографик тадқиқот усулларига суянган ҳолда давлат ер кадастрининг асосий таркибий қисмларидан бири ҳисобланган ерларнинг миқдорий ҳисобини юритиш ва унинг ҳар йилги натижаси бўлган туман ер баланси (ҳисоботи)ни тузишда йўл қўйилаётган хато-камчиликлар кўрсатиб берилган, шунингдек, уларни бартараф этган ҳолда тузилаётган ер баланси (ҳисоботи)нинг сифатини ошириш, ерларнинг ҳисобини тўлиқ ва тўғри юритишда, унинг шаффофлигини таъминлашда республика туман (шаҳар)ларида ўтказилаётган ер ресурслари хатлови натижаларини асос сифатида қабул қилиниши бўйича амалий таклиф ва тавсиялар берилган.
AQSh-Xitoy munosabatlarining keskinligi dunyo tartibotini yangilanishiga olib kelmoqda. Shu maqsadda yangilanayotgan dunyo tartibotini ilmiy tadqiq qilish dolzarblashmoqda. Ushbu maqolada AQSh va Xitoyning dunyoda kechayotganzamonaviy siyosiy jarayonlarga ta’siri keng yoritib berilgan. Bunda event-tahlil, qiyosiy tahlil va intervyu ilmiy metodlaridan foydalanilgan. Maqolada Xitoyning iqtisodiy kuchayishi kuchlar muvozanati o’zgarishiga olib kelishi, jahon hamjamiyatida Xitoy mafkurasiga bo‘lgan hayrixohlik oshishi va AQSh-Xitoy ziddiyati mintaqalaro kesimda davom etishi xulosa qilingan. Maqolada ushbu ikki davlat o‘rtasidagi aloqalarning tadqiqoti bo’yicha yangi yo‘nalishlar va siyosiy qarashlar keltirilganligi bilan ajralib turadi va u xalqaro munosabatlar bo‘yicha mutaxassislar va tashqi ishlar sohasidagi mutasaddilarning faoliyatida foydali bo‘lishi mumkin.